Talebov stil je simpatican i relativno lak za pracenje, te prvo citanje moze da bude sasvim dovoljno za razumevanje vaznijih koncepata, ukoliko iskljucimo nesto slozenije tehnicke osvrte (posle kojih sam pozeleo da obnovim neke stvari iz statistike). Iako tehnicki deo knjige nije preterano zanimljiv, ljudima sa pretezno analitickim pristupom ce se verovatno dopasti.
Najveca mana - ili makar ono sto mi je zasmetalo - jesu pojedini isforsirani delovi gde pisac pokusava da zvuci kao Paolo Koeljo kada bi ovaj kojim tuznim razvojem okolnosti poceo da pise o ekonomiji i/ili finansijama (Ratnik Svetlosti je odglavljivao bankomat dok je ona stajala u novim espadrilama i smejala se u zastoru pristiglih policijskih baklji...). Ako izuzmemo neke licne dogodovstine koje su simpaticne, knjiga obiluje egozticno - samopromoterskim nastupima samog pisca koji je u nekakvoj posebnoj duhovnoj vezi sa Steve Jobs - om, ili bi makar zeleo da bude.
Sa druge strane, u knjizi se nalazi dosta smernica i pristupa koji mogu da vas nateraju na razmisljanje i donekle vam pruze eureka - lampicu ili makar kapislu za jos poneko shvatanje sveta oko nas. Ima tu dosta stvari koje su pokupljene unaokolo - sto nije nikakav nedostatak - te cete zasigurno imati stosta da pronadjete za sebe u bibliografiji. Ponesto deluje isuvise naivno, pojedini opisi metodologije i ekonometrije su nepotrebni [ovo ce uglavnom primetiti profesionalci ili polu-profesionalci koji se bave finansijama/ekonomijom/matematikom...] jer su prevazidjeni sedamdesetih godina, ali Taleb voli da >>sklizne<< u pop - ekonomske price, alternativnu istoriju i konfuzno prezentovan misticizam, cineci citanje knjige zabavnijim.
Ukratko, knjiga zavredjuje citanje, posebno delovi koji istrazuju nasumicnost, rizik i izlozenost negativnom razvoju situacije, mada ce se ponekom svideti i delovi u kojima autor piskara o tome kako dobija alergijske napade na prisustvo bankara i/ili akademika.
